“Шарвили” эпосдин сувар
Харусенят
Лезги халкьди гьар йисуз къейд ийизвай “Шарвили” эпосдин сувар алай йисузни гурлудаказ кьиле фена. Дагъустандин Ахцегь шегьерда туxвай мярекатдал агъзурралди инсанри халкьдин...
Чи барка
Барка
И йикъара лезги халкьдин кьегьал хва Имам Яралиев кьиле аваз Ахцегь шегьерда кьиле фейи «Шарвили» эпосдин сувар генани гурлуди хьана. Агъзурралди инсанри иштирак авур суварихъ...
Mənim qələm dostum
Барка
Tanınmış yazıçı, publisist və şair Flora Xəlilzadə Zəngəzur mahalının Sisian rayonunun Urud kəndində anadan olub. Rayonun Vağədi kənd orta məktəbini bitirdikdən sonra ADU-nun jurnalistika fakültəsinə daxil olub və 1977-ci ildə oranı bitirib. "Azərbaycan təbiəti" jurnalında,...
Фестиваль кьилиз акъатна
Харусенят
Ахцегьа «Самур» жегьилрин ял ягъунин комплексда кьиле фейи «Лезги сес» фестивалди уфтан хьайибур хкяна. Дагъустандин лайихлу муаллим Магьмуд Абдулкеримован тIварунихъ...
Абдулкерим эфенди
Тарихдин геле аваз
1747-йисан гатфар алукьай сифте йикъара Дербентдин майдандал виридан вилик кудна кIанзавай кьве жегьил садлагьана юхдиз акъатна. КIеледай майдандал гъизвай рекье балкIанрал алай яхцIур...
Им вучтин адет я?
SOS!!!
Играми редакция! Зун асулдай къубави я, амма шумуд йисар я Урусатда яшамиш жез. Адет тирвал, цIинин гатуз зун жуван хайибурал кьил чIугваз хтанвай. Дустуни вичиз Дигагьдал мехъерик...
Чи философрикай кхьенва
Редакциядиз чар
Играми редакция! Са шумуд йис инлай вилик Къубада юкьван мектебда кIелдайла «Самур» газетдиз закай макъала акъатнай. Гьа макъалада заз са шумуд чIал чизва лагьана кхьенай. Гьакъикъатдани...
Шикилрин гафалаг
ЦIийи ктабар
Икьван гагьди туьквенра аялар патал анжах кьвед, пуд ва кьуд чIалал гафар чирзавай ктабрал дуьшуьш жезвай. И мукьвара «Şərq-Qərb» ASC чапханади «6 чIалал шикилрин гафалаг» тIвар...
Аваз хьурай!
Редакциядиз чар
Гьар гъилера «Самур» газет къачурла заз дуьньяяр бахш авур хьиз жеда. Ада чаз чи тарихар, куьгьне адетар чирзава. «Самур» халкь патал лезги чIалан мектебдиз элкъвенва. И...
КIан я заз
Поэзия
КIан я заз рагъ хьана нур гун чилериз,
КIан я заз акьул гун пичIи кьилериз,
Темен гун акьуллу веледар авай
Дидейрин, бубайрин чими гъилериз.
КIан я заз къвал хьана чикIин никIериз,
...
Квез чидани?
"Самурдин мектеб"
Лезгийрин ашукьрин поэзиядихъ агъзур йисарин тарихар ава.Чи эрадал къведалди V в.й. яшамиш хьайи Ивига т1вар алай лезги мазан (ашукь) вири Къафкъаздиз сейли хьанай. 1797-йисуз Шиллера...
Цам
Мах
Ярия вилерал хъиченвай ракъинин нурари ахварай авудна. Кlанз-такlанз меселай къарагъна ахъа дакlардив агатна. Адан япарихъ зуьрнедин ван галукьна. Зуьрнечиди са нин ятlани...
Чи гафар
"Самурдин мектеб"
КIи
«КIидиз» чи чIала тIачин гъуьрни лугьуда. Ихьтин гъуьр авун паталди къуьл чуьхвена, са кьадар вахтунда ам экъечIдай шартIар арадал гъана, ахпа кьурурна регъведай. ЭкъечIдайла...
ЧIаларин мукьвавал
"Самурдин мектеб"
КIелзавайбуруз лезги ва авар чIаларин арада гьихьтин мукьвавал аватIа чириз кIанзава. Авайвал лугьун хьи, къадим лезги чIалан тек са лезги хизандик акатзавай табасаран, цIахур, агъул,...
РикIел хуьх!
"Самурдин мектеб"
Лезги чIала манадин жигьетдай жуьреба-жуьре ибараяр жеда. Абурукай садаз, лишандин ибарайриз килигин.
Гзаф дуьшуьшра лезги чIалан ибарайра авай табий ва кьилин гафар...
Söz şərraflarımız
Поэзия
Ləzgi-Azərbaycan ədəbi əlaqələrinin möhkəm dayaqlara söykənmiş zəngin tarixi əsrlərin dərinliklərinə gedib çıxır. Klassik ləzgi poeziyasını araşdırmış əksər tədqiqatçıların qeyd etdikləri kimi, söz ustadlarımız hələ qədim...
Ləzgilər haqqında yeni nəşr
ЦIийи ктабар
Azərbaycanda 2004-cü ildən etibarən fəaliyyət göstərən “Üfüq-S” təşkilatı respublikamızın müxtəlif dillərdə danışan xalqlarının ictimai təşkilatları, ayrı-ayrı icmaları ilə əməkdaşlıq edir. Həmin xalqların zəngin mədəni irsinin, o cümlədən...
Daha bir uğur
Редакциядиз чар
“Ləzgicə-azərbaycanca lüğət” kitabı çapdan çıxanda redaksiyamıza ilk zəng çalanlardan biri bacarıqlı qələm sahibi, veteran jurnalist Elza Muradağayeva oldu. Onun təbriki, kitab müəlliflərinin zəhmətinə verdiyi yüksək qiymət bizi riqqətə gətirdi. Amma...
Сплав на плоту
Лезгияр вирина
В июле известные врачи из Азербайджана, кусарцы Низами Рустамов и Чингиз Абдуллаев, хачмазец Рафик Мадатов и бакинец Рафик Ханкишиев, совершили путешествие в Волгоградскую...